Akt o digitalnim tržištima („DMA“) i Akt o digitalnim uslugama („DSA“), direktive koje je Evropski parlament usvojio 2022. godine, uvode temeljne promene u sferi digitalnog poslovanja
Uspostavljanje kontrole nad uticajem najvećih digitalnih kompanija, obuhvaćenih pod terminom „Gatekeepers“,osnovni je cilj Akta o digitalnim tržištima („DMA“). Za „Gatekeepere“ se ustanovljavaju konkretna prava i obaveze sa naročitim osvrtom na nedozvoljene prakse usmerene na onemogućavanje ili otežavanje slobodne tržišne utakmice. Ovakav akt trebao bi da primora „Gatekepeere“ da prestanu sa upotrebom svog dominantanog položaja na nedozvoljen način i da konačno omoguće stvaranje otvorenog i fer digitalnog tržišta spremnog za inovacije od strane svih strana.
Ko su „Gatekeepers“?
Da bi određena kompanija bila prepoznata kao „Gatekeeper“ neophodno je da:
- ima značajan uticaj na unutrašnje tržište EU;
- pruža neku od osnovnih usluga platforme (što podrazumeva omogućavanje pristupa nekoj od kruga digitalnih usluga definisanih samim aktom);
- ima čvrst i temeljan položaj u oblasti svog poslovanja ili da se može predvideti da će takav položaj imati u bliskoj budućnosti;
To praktično znači da bi pod najžešći udar ovog akta mogla doći tzv. „Velika petorka“ (Google, Amazon, Apple, Meta i Microsoft), ali i sve ostale kompanije koje ispunjavaju uslove za sticanje statusa „Gatekeppera“, za koje se ovim aktom ustanovljavaju konkretna prava i obaveze sa naročitim osvrtom na nedozvoljene prakse, usmerene na onemogućavanje ili otežavanje slobodne tržišne utakmice.
Pored toga, aktom je predviđeno da se „Gatekepeeri“ primoraju na prestanak korišćenja dominantanog položaja, kako bi se konačno omogućilo stvaranje otvorenog i fer digitalnog tržišta spremnog za inovacije od strane svih subjekata.
Gledano iz ugla manjih kompanija ovo znači da će im u buduće biti pružena veća zaštita tokom tržišne utakmice sa najmoćnijim digitalnim kompanijama. Evropskoj komisiji se daju snažna ovlašćenja u pogledu vršenja nadzora nad samim tržištem digitalnih usluga, kao i mogućnosti za prepoznavanje i sprečavanje preuzimanja malih privrednih društava sa niskim prihodima, ali ogromnim potencijalom, od strane velikih korporacija, a sve pod nepravičnim uslovima.
Još jedan značajan vid zaštite, jeste onemogućavanje nepoštenog favorizovanja usluga i proizvoda od strane najvećih tehnoloških kompanija, tzv. „Gatekepeera“, a na štetu usluga i proizvoda ostalih konkurenata.
Akt o digitalnim uslugama („DSA“)
Uspostavljanje bezbednijeg i sigurnijeg okruženja na internetu, osnovni je cilj Akta o digitalnim uslugama („DSA“). Preduzećima se nameću dodatne obaveze sa cljem odgovrornog poslovanja u digitalnoj sferi, a radi uspostavljanja transparentnog i sigurnijeg internet okruženja. Na primer, obmanjujuće prakse, ciljano oglašavanje maloletnicima, te interfejs koji utiče na samo ponašanje potrošača postaju nedozvoljeni, dok kod velikih onlajn platformi, sa preko 45 miliona aktivnih mesečnih korisnika, više neće biti dozvoljeno pružanje usluga povezanih sa profilisanjem potrošača bez pristanka samog potrošača. Poseban akcenat biće stavljen na zaštitu maloletnika na internetu kao i sprečavanja vršenja nasilja na ženama.
Sve ovo govori, da će u budućnosti pravna pomoć povezana sa ostvarivanjem i zaštitom prava u oblasti digitalne trgovine biti veoma značajna, te da je samo pitanje vremena kada će proces uskladjivanja našeg pravnog poretka sa poretkom Evropske unije dovesti do obavezujuće primene ovih akata i na teritoriji Republike Srbije. S obzirom na ogromnu povezanost našeg tržišta sa tržištem Evropske Unije, mnoge kompanije će već od stupanja na snagu Akta o digitalnim tržištima („DMA“) i Akta o digitalnim uslugama („DSA“), biti obuhvaćene njihovom primenom.
