Algoritamska diskriminacija kao vid indirektne diskriminacije je u Srbiji, kao pojam još uvek mnogima nepoznata ili slabo poznata, ali sa nadolazećom ekspanzijom upotrebe veštačke inteligencije, nesumnjivo je da će algoritamska diskriminacija biti u porastu i da od samog početka treba imati na umu neophodnost zakonskog regulisanja iste.
Da bismo se uopšte mogli posvetiti problematici algoritamske diskriminacije, odnosno negativnih posledica upotrebe veštačke inteligencije, najpre moramo znati šta veštačka inteligencija predstavlja. Naime, veštačka inteligencija funkcioniše tako što softver zasnovan na određenom logaritmu donosi odluke koje se najčešće odnose na veliki broj pojedinaca. Međutim, u određenim situacijama, odluke koje donosi pomenuti softver, odnosno veštačka inteligencija, nisu nepristrasne i jednake za sve, odakle nesumnjivo proizilazi postojanje diskriminacije, koja se naziva upravo algoritamska diskriminacija.
U martu 2023. godine, Vlada Republike Srbije donela je zaključak kojim su usvojene Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, a koje definišu različite sisteme koji će koristiti veštačku inteligenciju: sistemi koji se odnose na biometrijsku identifikaciju, sistemi koji su namenjeni za upravljanje putnim, transportnim saobraćajem, sistemi koji vrše odabir kandidata u sektoru obrazovanja i sl. Međutim, primena ovih smernica u budućnosti može biti problematična, upravo zato što nadležne institucije nemaju regulative ni kapacitete da postupaju u slučaju povrede prava primenom veštačke inteligencije.
Tako je npr. u martu 2022. godine, država Kalifornija donela poseban zakon radi borbe protiv algoritamske diskriminacije, koja se javlja kao posledica rastuće upotrebe veštačke inteligencije. Dakle, Kalifornija je odlučila da se direktno uhvati u koštac sa ovim problemom donoseći poseban zakon, a što će verovatno postati pozitivan trend i kod ostalih zemalja, i unutar i van Sjedinjenih Američkih Država. Ovim zakonom situacija se reguliše uvođenjem određenih zakonskih obaveza za deployere i developere, tako da se oni primoraju da posvete veću pažnju pri stvaranju softvera za veštačku inteligenciju, te se jasno postavljaju granice njihove odgovornosti u slučaju nastanka algoritamske diskriminacije.
Kod nas je situacija nešto drugačija, budući da se ekspanzija upotrebe veštačke inteligencije tek očekuje u većoj meri, zbog čega se algoritamska diskriminacija kod nas reguliše postojećim propisima, pre svega zakonom o diskriminaciji, Zakonom o zaštiti potrošača, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti itd. Zaštitu od algoritamske diskriminacije pružaju i međunarodni akti: Univerzalna deklaracija UN o pravima čoveka, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Direktiva EU o implementaciji principa jednakog tretmana i sl.
Sve veća upotreba ChatGPT-a poslednjih meseci i kod nas, upravo govori o tome da je zakonsko regulisanje ove sfere od izuzetne važnosti, te da s velikom pažnjom treba ispratiti primenu i efekte propisa koji se donose u ovoj oblasti u inostranstvu. Kao što je Kalifornija preduzela mere u cilju regulisanja problema koji se javlja kao posledica upotrebe veštačke inteligencije, tako se i od ostalih zemalja očekuje da naprave određeni korak u smislu direktnijeg i preciznijeg regulisanja algoritamske diskriminacije, koji će sasvim izvesno predstavljati jedan od problema budućnosti za sve nas. Iako naša država još uvek nije uvela nikakvu konkretnu zakonsku regulativu u pogledu algoritamske diskirminacije, može se reći da je preduzela određene korake u tom smeru time što je usvojila već pomenute Etičke smernice, što je svakako kretanje u pozitivnom pravcu.
