Zakon o radu Republike Srbije („Sl. glasnik RS“, broj 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 –autentično tumačenje) propisuje da se zaposlenom ne može izreći otkaz ugovora o radu ukoliko za to ne postoji neki od razloga propisanih članom 179. Zakona o radu, odnosno:
- ukoliko ne postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost i ponašanje zaposlenog (npr. ne ostvaruje rezultate rada, nema potrebna znanja);
- ukoliko zaposleni svojom krivicom ne učini povredu neke radne obaveze (npr. zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenje);
- ukoliko zaposleni ne poštuje radnu disciplinu (npr. neopravdano odbije da obavlja poslove ili izvršava naloge poslodavca);
- kao i ako ne postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca (tehnološki višak).
Navedeno podrazumeva da je svaki zaposleni, bez izuzetka, bez obzira na godine rada, mesto zaposlenja, zaštićen od nezakonitog otkaza od strane poslodavca, te u tim slučajevima ima pravo da se obrati nadležnom sudu radi zaštite, odnosno radi vraćanja na rad i isplate naknade štete, kao i uplate pripadajućih doprinosa za period u kome nije radio.
Međutim, da li se navedena zaštita zaposlenih od nezakonitog otkaza zaista odnosi na sve zaposlene, bez obzira na mesto zaposlenja?
Postavlja se pitanje, kakvu zaštitu na raspolaganju ima zaposleni kome je dat nezakonit otkaz iz Ambasade SAD na teritoriji Republike Srbije, ukoliko sud odbija da postupa po njegovoj tužbi i oglasi se nenadležnim?
Navedena situacija je već donekle poznata u praksi, i u istoj postoji već ustaljen obrazac ponašanja Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, gde ista ne prihvata nadležnost Republike Srbije u predmetnim sporovima, te tako kada se sud oglasi nenadležnim, zaposleni se kao tužilac nađe u ćorsokaku, u kome ne može da ostvari svoja zakonom zagarantovana prava.
Ukoliko zaposleni radi u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država na teritoriji države Srbije, te je Ugovor o radu zaključio u skladu sa odredbama Zakona o radu Republike Srbije, i rešenje o otkazu mu je uručeno u skladu sa Zakonima Republike Srbije, nije li jedino logično da zaštitu od nezakonitog otkaza, zaposleni traži pred sudovima Republike Srbije?
Nasuprot tome, već pomenuti ustaljen princip po kome postupa Ambasada SAD jeste da odbija svaku nadležnost srpskih sudova, najčešće pozivanjem na Konvenciju o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima i njena pravila o dostavljanju, koja podrazumevaju da se poziv stranoj državi mora uputiti preko Centralnog organa za Sjedinjene Američke Države, a ne samoj Ambasadi. Na taj način, očigledno se pravi distinkcija između Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i vlade Sjedinijenih Američkih Država, uprkos činjenici da, kako i sami ističu, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država nema pravni subjektivitet odvojen od subjektiviteta vlade Sjedinjenih Američkih Država.
Dakle, odbijanje nadležnosti srpskih sudova od strane Ambasade Sjedinjenih Američkih Država, srpski sudovi prihvataju bez pogovora i bez postavljanja bilo kakvih pitanja, a tužilac se istovremeno onemogućava da zaštiti svoje zakonom zagarantovano pravo.
Kategoričko odbijanje Ambasade SAD da prihvati nadležnost suda druge države u ovim sporovima, te letargija i nezainteresovanost srpskog pravosuđa da doslovno primenjuje zakone i eventualno se suprotstavi ambasadi jedne države, jeste nešto što otvara prostor za veliku pravnu nesigurnost za zaposlene u ambasadama na teritoriji Republike Srbije i građane Republike Srbije uopšte i protivi se pre svega Ustavu Republike Srbije, kao i svim međunarodnim aktima koji štite osnovna ljudska prava čoveka.
Iz prethodnih razloga, zaposlenima kao tužiocima u sporu zbog nezakonitog otkaza ugovora o radu u Ambasadi Sjedinjenih Američkih Država, jedino preostaje da onda kada se sudovi oglase nenadležnim i za to dobiju potvrdu od najviših sudova u Republici, oslonac i zaštitu potraže kod Ustavnog suda, te u krajnjoj liniji Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Isto ukazuje da je iščekivanje pravde u ovim slučajevima dugotrajno, ali ne i nedostižno, što možemo videti na primeru iz regiona, gde su tri zaposlena, građana Crne Gore, pravdu u slučaju nezakonitog otkaza od strane Ambasade SAD, čekali deset godina, ali su je zahvaljujući Evropskom sudu za ljudska prava i dočekali.
